"ЦРНО-БЕЛО" ШАРЕНО ЛЕГЛО

Многи пчелари воле да знају колико пчела имају у кошници, иако им то у свакодневној пракси није суштински потребно (то може бити корисно у истраживачке сврхе). Много је важније ускладити развој пчела са природом, тј. не ометати тај процес, како би нам пчелиње заједнице имале повољну старосну структуру током периода паше. Многи за ту сврху користе мерење количине поклопљеног легла (метода објављена у мојој првој књизи "Савремени принципи пчеларења"), јер је то поприлично поуздан начин да утврдите број пчела које ће се извести из тог легла, и колико ће оријентационо јединки бројати пчелиње друштво неког одређеног дана. Међутим, мерење количине легла не представља аутоматски и носивост матице. Разлог томе је пре свега одређена количина јаја која генетски није подударна са животом, тј. не може се развити у одраслу пчелу. Изведене ларве пчеле препознају и уклоне их у раном стадијуму развоја (Omholt, 1994).

Проблем лежи у сродном пореклу матице и трута који ју је оплодио, али је исто тако могуће да удаљене генетске линије имају неке истоветне облике гена који одређују пол. Хромозоми су делови ћелија који на себи носе гене. Матице и радилице имају 32 хромозома, а трут само 16. Хромозоми су поређани у паровима код матице и радилица. Матице и радилице настају спајањем јајне ћелије матице (16 хромозома) и сперматозоида трута (16 хромозома), што је укупно 32 хромозома. Трут се развија из неоплођене јајне ћелије, па има само 16 хромозома. На једном од парова хромозома налазе се гени одговорни за одређивање пола, који имају више облика (форми). На једном хромозому потичу од мајке матице, а на другом од оца трута. До данас је пронађено 19 облика (означени су са С1, С2 ... С19). Трут има само један од 19 облика, јер има само један сет хромозома (16). Матица има два облика, на сваком сету хромозома по један (један од њеног оца трута, а други од њене мајке матице). Матица зато полаже два типа јајних ћелија (рецимо С2 и С6). Трут из њеног друштва имаће или само С2 или само С6. Ако је матица оплођена трутом који има С2 или С6 форму гена који одређују пол (трут из блиског сродства), половина потомака неће дочекати излегање, јер ће бити поједена у стадијуму ларве, пошто се поклапају истоветне форме гена које нису компатибилне са животом (рецимо С2С2 или С6С6) што даје тзв. диплоидне трутове, иако су јаја оплођена (не могу да се развију радилице иако су јаја оплођена јер две истоветне форме гена не могу да дају женско потомство). У тако добијеним празним ћелијама, матица ће ускоро поново снети јаја, и добиће се свима познато шарено легло. Све јединке типа С2С6 постаће одрасле пчеле. Значи, ако су матица и трут рецимо у блиском сродству (што чак уопште није обавезан случај, већ само дође до поклапања једне од наведених 19 форми), па су им гени који одређују пол истоветне форме, догађа се да се од снешених оплођених јаја излегне само 50% пчела радилица, док оних других 50% буду тзв. диплоидни трутови (имају количину генетског материјала за извођење радилица, али се добију трутови, што је малочас објашњено), које пчеле поједу у стадијуму ларве. Овако мали проценат излежених пчела од свега 50% се дешава када млада матица има исте форме гена који одређују пол на једном хромозому, као матица која је дала трутове за оплодњу. Ако млада матица има само једну заједничку полну алелу са матицом која даје трутове, радилице ће се развити из 75% јаја. Овај случај је чест на пчелињацима где се производе матице, који имају само једну заједницу за одгајање трутова, а младе матице су у сродству са матицом те трутовске заједнице. Добијене матице никада неће дати максимално развијена друштва. Ако се гени код младе матице који одређују пол, у потпуности разликују од гена матице која је дала трутове за оплодњу, преживеће 100% јаја. На оплодним станицама не смемо две узастопне године држати иста трутовска друштва, јер би ћерке матица које су се прошле године оплодиле на истој станици, имале само 75% преживелог легла. Истраживања на ову тему су вршили O. Mackensen и J. Woyke, и тиме је разјашњен начин наслеђивања пола код пчела. Показано је да узрок тзв. шареног легла лежи у специфичном наслеђивању пола код пчела, а не искључиво у укрштању у блиском сродству. Укрштање у блиском сродству је, према томе, само један од узрока шареног легла. Зато број излеглих пчела не одговара увек броју полежених јаја. Постоји још неколико разлога који утичу на ову појаву. Један је и вароа од како је почела да паразитира наше пчеле, али и хемикалије из природе и друге аномалије типа прехлађеног легла.

Морам да кажем да су објашњења (поткрепљивана чак и графиконом) која су пчеларима нуђена по питању наслеђивања код пчела, у којима се тврди да радилице наслеђују више особина од трута–оца него од матице–мајке, најобичнија глупост. Тиме су се бавили лаици, који су полазили од тезе да трут носи своје (трутовске!?) гене, а матица има половину особина наслеђену од оца (трута) и половину од мајке (матице). Па када трут да све своје (трутовске!?) особине и матица да по пола трутовских и матичиних, произлази да радилица добије више трутовских особина (75%). Заблуда! Ако идемо том логиком, исто се може доказати и за матицу. Хајде да се и овде мало "правимо паметни". Трут носи само гене од мајке, јер нема оца. Матица носи половину особина наслеђених од оца (трута) и половину од мајке (матице). Када се то сакупи, произлази да радилица наслеђује више матичиних особина (гледано у глобалу), а не трутовских. Наравно, и један и други пример су засновани на погрешним постулатима. Овде је игра речи довела до заблуде. Јер, иако трут нема оца, он има особине предака (и матица и трутова), баш као што их има и мајка матица. Оплодња се (иако трут има само половину хромозома женских јединки) обавља сасвим нормално, и радилице наслеђују особине и по трутовској и по матичиној линији (ако тако нешто уопште може да се диференцира). Која ће се особина испољити (и чија) зависи искључиво од доминантности и рецесивности појединих гена, а не од математике појединих "математичара", који мисле да све знају. Нова истраживања чак указују на то да се у потомству код пчела, особине наслеђују више по матичиној, него по трутовој линији, али то је већ софистициранија генетика за просечног пчелара, и у принципу му је скоро непотребна.