ШВЕДСКИ БРОЈ

Давно сам одлучио да направим сопствени блог, како бих преко њега, између осталог, изражавао људски протест против глобализације која нас убија у сваком погледу, а ми као овце чекамо клање. И то без ни најмање жеље да нешто променимо или се било чему супротставимо, а што је најгоре, нити најмање жеље да нешто лепо похвалимо и нечему се радујемо, јер смо постали само бројеви, имена и презимена су нам обрисали, а ми то квалитетно трпимо. Јавно мњење немамо, јер сматрамо да ништа не можемо да променимо, и тако све дубље тонемо као људи.  Међутим, одлучио сам да први пост на овом блогу не буде мој. Ових дана, наишао сам на један диван текст који желим овде да вам пренесем. Ја га не бих боље написао, те што бих онда ја писао нешто слично и измишљао топлу воду, када је Бранко Драгаш то написао много боље од мене. Читајте са прстом на челу, МОЛИМ ВАС, јер и ви имате децу! У какав их свет уводимо? А МИ смо га створили својим нечињењем, не неко други. МИ СМО КРИВИ ЗА СВЕ.



Пише: Бранко Драгаш, 26. мај 2012.

Сан сваке државе је био да постане Шведска. Шведски стандард су политичари обећавали грађанима у својим политичким кампањама. Сви су сањали да створе друштво са шведским столом. Шведски социјални програм је био деценијама узор свим државама. Швеђанке су биле сан многим балканским момцима. Шведска је била земља благостања. Данас то више није тако. Шведска више није обећана земља.
Неолиберализам је срушио сан о држави благостања. Не само да је раслојавање унутар Шведске порасло, распон плата радника и менаџера се повећао са 1:9 на 1:46, него је пола милиона Швеђана упало у дужничко ропство, преко 400.000 људи је незапослено, што је рекордних 7,5%, смањују се за 9% социјална издвајања, повећава се старосна граница за одлазак у пензију са 65 на невероватних 75 година живота.
Шведско друштво више није мултикултурално. Расте нетрпељивост према 450.000 муслимана. Расте нетрпељивост према имигрантима. Стручњаци кажу да је појава неког шведског Брејвика само питање дана.
На све изнете податке о стању у друштву Шведске, о педерима, бисексуалцима и травеститима и пола милиона алкохоличара не вреди превише говорити и трошити време, мени је далеко најинтересантнији био податак везан за сахрањивање преминулих и однос родбине према покојницима.
Пошто сам имао пет година компанију у Штокхолму деведесетих година, био сам у прилици да лично упознам размере алхохолизма које прожимају шведско друштво. Тако сам био приморан да, пошто не пијем алхохол, напустим пијане бродове раскалашних Швеђана, који су ишли на викенд крстарење и који су се крвнички опијали. Сви. И мушкарци и жене. И млађи и старији свет. Опијали би се за један трен. Оно што ми је било запрепашћујуће је начин на који су се опијали. То ми је било одвратно. Нисам могао да верујем да неко саспе у себе за неколико минута толику количину алхохола и да онда потпуно полуди. Пијани и напаљени почињу баханалије. Сетите се поцетка Бегмановог филма „Фани и Александар“. Такве сцене су пристојне према ономе што сам видео. Такву врсту пијанства сам видео још само у Сибиру. Али, Руси се нису тако брзо опијали, упркос огромној количини вотке које су пили из великих чаша. Руси нису били бахати, похотни и перверзни, него су певали, плакали и привијали вас братски на груди, дозивајући изгубљеног Божијег Сина у себи.
Из објављеног извештаја о односу Швеђана према својим преминулима сазнајемо да се у Штокхолму 90% умрлих кремира, али 45% урни родбина не преузима. Још гори податак је да радници крематоријума не знају ни кога спаљују, јер се на урнама налазе само идентификациони бројеви. Страшно!
А најстрашније је, барем за мене Лепенца, да се енергија која се добија из спаљених урни користи за загревање кућа или система за грејање града. Господо другови, јебеш ти такав живот у шведском благостању када никоме не потекне суза за тобом, када те спале као у Аушвицу и ставе ти идентификациони број и када твоје тело постане сировина за загревање града. Какав је то усрани живот? Који је смисао нашег живота? Зашто постојимо?
Бог се намучио да нам удахне духовни живот, љубав, и створио заједницу људи, да би нас сатрапи који управљају светом претворили у цепанице за грејање. Каква болесна цивилизација?!

Психопате владају светом. Манијаци који хоће све нас да спале у гротлу горионика пећи система за грејање града. Претварају нас у идентификациони број и нико неце да дође по вас. А зашто би дошао? Зашто да троши време и енергију да вас узме? Време је новац. Ви сте сада без икакве употребне вредности. Немате никакву вредност на тржишту. Вас нема ко да преузме. Тражња за вама не постоји. Не постоји ни цена. Пошто сте сагорели у пећи за грејање града, искоришћени су сви ваши капацитети и ви немате више никакву вредност. Комерцијална цивилизација вас не треба. Ви сте завршили као идентификациони број. Нико није пустио сузу за вама, јер нико ни не плаче за идентификационим бројем. Да сте број на банковном рачуну, то би било нешто друго. Овако, ви сте само безначајан пепео. Ко вас је слагао да је човек мерило свих ствари? Антички Грци? Философи? Свашта! Будалаштина! Ви сте само пепео који нема где да се одложи. Који је на сметњи и комуналним службама, јер не знају шта ће са њим, и рођацима, јер кошта да га чувају негде. Криза је и треба смањивати све трошкове. Држање идентификационог броја је непотребан трошак. Нисте то заслужили. Најбоље је да останете код комуналних служби. Они ће неко време држати урне, а онда ће их просути у смеће, на отпад, где вам је и место, да би се уступила посуда другом идентификационом броју. То је шведски стандард и држава благостања.
Јебеш тај шведски стандард! Више волим балканске сузе рођака и пријатеља, макар се клали и свађали читавог живота, макар на сахранама у спроводу причали о политици, болести, немању посла, подели имовине на селу или фудбалу, макар оговарали и шапутали, јер је то, ипак, људски и нормално стање. То је сигуран доказ да смо остали људи. Маркс би реко – ништа ми људско није страно. Драже ми је да видим како на гробљу једу, просипају вино и ракију, јер су то радили наши преци Лепенци и остало нам је записано у гену, не потичу, дакле, ти обичаји од Египћана, научите то већ једанпута, него од балканске цивилизације. Драже ми је да пале свеће и полажу цвеће, да се запију на даћама, него ово шведско себично пресеравање отуђених и безосећајних људи. Ко је примитиван? Ко је варварин? Ко је нижа раса? Какви год да били, ми смо још увек људи. И то је наша предност у комерцијалној цивилизацији где су људи претворени у робу, где служе за загревање кућа и станова и где добијате идентификациони број да вас демони брже очитају при уласку у пакао.
Чувајмо ту људскост, топлину, сузе и заједницу. Туците се, оговарајте, свађајте, делите и љубите, плачите и смејте се, трпите понижавања од развијеног света, борите се за своју слободу, будите наивни и поштени, непредвидиви, блесави и непокорни, али будите људи. Немојте да будете идентификациони број. Немојте на то да пристанете.
Ако за вама не потекне ни једна једина суза, онда ви нисте вредни били тог живота. Будите своји и живите свој живот. Све остало је неважно.