ЗЕМЉА ЧУДА!

Свима вам је познато какву тешку борбу је Савез пчеларских организација Србије (СПОС) водио против појаве неисправних медова на тржишту Србије протеклих година. Чак су и мени као председнику СПОС-а претили, био сам под заштитом полиције, тужен је и СПОС, и покрет потрошача, и ја лично, малтретирали смо се по судовима бранећи правду и истину, јер нас је тужила једна од инкриминисаних фирми (Ириком) да смо јој повредили пословни углед... А на крају је тој фирми, након утврђених неправилности које се односе на параметре квалитета њиховог меда затеченог у промету, забрањен рад објекта за прераду и паковање меда због уочених неправилности 3. маја 2011. године (www.spos.info/novost.php?id=2271),  у објекту је нађено више паковања фруктозног сирупа пореклом из Турске... а фирма је крајем те године, по информацијама добијеним од Управе за ветерину, сама обуставила рад због болести власника (од 14. новембра до 31. децембра 2011. године). Како незванично сазнајемо, фирма данас опет ради, јер је, претпостављам, исправила неправилности (!) и сада је све у реду! Благо нама, то је тако лепа вест. Јако се радујемо њиховом успеху у усклађивању са законским прописима.

Међутим, пошто се мед ове фирме опет могао наћи на тржишту, и повремено анализирати и опет утврђивати неправилности (два пута само у овој години: www.spos.info/novost.php?id=3435 и www.spos.info/novost.php?id=3381), поставили смо питање како је то могуће на једном од последњих састанака у Управи за ветерину ове године, и добили смо информацију од начелнице ветеринарске инспекције Србије да је фирма Ириком пре затварања одређену количину меда продала некој другој фирми, која је тај мед касније пласирала на тржиште! То је потврдио и помоћник министра трговине, туризма и телекомуникација, господин Душан Протић, на првом састанку Радне групе 6, Националног конвента о Европској Унији пре два дана у Народној Скупштини Републике Србије, када је прекинуо моју дискусију да би ми то саопштио, али сам му наравно рекао да смо са тиме одавно упознати. Међутим, то нас свакако није тешило ни тада, а не теши нас ни сада.

И тако...

Ми смо на те „чудне“ појаве већ и заборавили, али ових дана се догодило нешто, за нас непојмљиво. Наиме, 27. августа 2014. године је у организацији НАЛЕД-а у Народној Скупштини Републике Србије, одржана прва седница Националног конвента ЕУ, за преговарачко поглавље 8 „Заштита конкуренције“. Представљао сам СПОС, и као и обично на скуп дошао раније, а време искористио да попричам са организаторима скупа. Иначе, НАЛЕД је једна од најозбиљнијих и најодговорнијих институција у Србији са којима је СПОС имао прилике да сарађује, зато смо се и учланили, јер су њихове активности увек конкретне, енергичне, њихови оперативни тимови су веома образовани, више него одлично информисани, и ефектни. Одговорност у раду је на максималном нивоу. Просто да човек пожели да су ветеринарски инспектори!

Дискутујући, причали смо о несташици меда ове године, а пошто смо се налазили близу шанка мини бара испред зеленог салона Народне Скупштине Републике Србије, имао сам прилику да својим очима видим килограмску теглу меда у мини бару, и умало се нисам срушио када сам видео да је произвођач фирма Ириком! Да ли је могуће да се догодила таква случајност, да баш фирма Ириком снабдева медом државне органе? Одмах сам се распитао откуд тај мед на том месту, и сазнао да је Сектор за угоститељске услуге Управе за заједничке послове републичких органа, набавио тај мед. Тим медом се значи снабдевају ресторани у Влади Републике Србије, Народној Скупштини Републике Србије... и у којим још државним органима? СПОС ће одмах послати званичну пријаву ветеринарској инспекцији, са захтевом да се испита квалитет тог меда! Јер, ако се испостави да не одговара прописаном квалитету, као што до сада није био исправан у великој већини случајева када га је инспекција испитивала (два пута само у овој години), била би стварно невиђена брука да Немци једу висококвалитетан српски мед који им Србија извози, а да највиши представници наше власти једу, не дај Боже, неисправан мед! Зато ћемо захтевати ту проверу одмах. Дубоко се извињавамо фирми Ириком што сумњамо у квалитет њиховог меда, али оно што сам видео и дегустирао у Народној Скупштини Републике Србије, мени није личило на мед сходно укусу, мирису и другим олфакторним својствима меда, које сам осетио. Можда су моја чула „неисправна“, ко зна – све је могуће, али нека то анализа потврди или демантује. Само нека се анализа ОБАВИ, на законит начин.

И наравно, питамо се, да ли је могуће да се храна за државне органе набавља на овакав начин? Да ли ико проверава квалитет хране пре конзумирања, или се једноставно купује на тржишту без даљих провера квалитета? Да ли је заиста довољно да неки производ тек тако једноставно има пратеће папире, и ту је крај? Да ли се тим папирима, у систему набавки хране за државне органе, заиста верује априори, и не врши се никаква додатна провера? Ако је тако, тај систем треба ХИТНО мењати. Ко је тај чиновник који сме себи да дозволи да наше изабране представнике, чланове најужег државног руководства, људе од највећег нашег поверења које смо изабрали већином гласова, храни храном чији квалитет и безбедност није више пута проверен? Или ако јесте, тражимо да видимо те анализе, као заинтересована јавност. И наравно, зар је могуће да се ризикује здравље наших државних органа на такав начин, да се набавља храна од таквих контроверзних фирми, без додатне провере квалитета, ако провере није било? Ако је било, свака част, али ми то желимо да видимо, јер је сасвим нормално да бринемо за здравље људи од нашег највећег поверења!

Надамо се да је Управа за заједничке послове републичких органа ипак била одговорна, и да је проверила квалитет меда пореклом од једне тако контроверзне фирме каква је Ириком, пре него га је испоручила за конзумирање. Такође исто важи и за осталу храну коју набавља. Ако је контрола постојала, и квалитет меда био добар, онда ће наша страховања одагнати једним брзим саопштењем за јавност којим ће то и потврдити.

А свим представницима државних органа препоручујем да узму једну малу количину тог меда и однесу га на анализу „за своју душу“, да провере квалитет у некој акредитованој лабораторији, тражећи да се провере, за почетак, само два параметра, ХМФ и дијастаза (за свега неколико стотина динара). Ово је мали инсајдерски добронамерни савет. Мислите на своје здравље, јер и ми мислимо.

А Управу за ветерину ПРЕКЛИЊЕМО да после 6 година наших упорних инсистирања да редовније него до сада контролише квалитет меда на тржишту, у маркетима и на другим местима, то почне и да чини, али и да се дословно држи свих осталих писаних усаглашавања до којих смо консензусом једногласно дошли након сијасет састанака, а којих се не држи ни месецима након постизања усаглашености.